Podesavanje tastature
Konzolni rezim rada
skup znakova za konzolni rezim rada i tabele za preslikavanje tastature mozete naci u paketu kbd Andriesa Brouwera sa univerziteta u Ajndhovenu, Holandija. Autor paketa je takodje napisao i Keyboard HOWTO (u pripremi na srpskom jeziku), gde mozete dobiti dodatna obavestenja o ovoj temi. U Slackware distribuciji mozete naci pomenuti paket pod imenom keytbls, dok je kod RedHat distribucije u pitanju kbd-X.XX-X.i386.rpm. Paketi se instaliraju komandama pkgtool ili rpm, respektivno.
Paket kbd sadrzi raspored za srpsku tastaturu, po ugledu na postojece pisace masine kod nas. Ovaj paket ce raditi ako prethodno pripremite i odgovarajuce fontove po ISO-8859-2 kodnom rasporedu. Ukoliko koristite neki drugi kodni raspored na dirkama tastature, pogledajte datoteke u /usr/lib/kbd/keytables direktorijumu (RedHat) ili /usr/lib/kbd direktorijumu (Slackware) i napravite ono sto vam je potrebno.

Ceo postupak izbora ekranskg fonta i rasporeda na tastaturi sastoji se u sledecem:

# Biramo font za ekran visine 16 piksela
setfont lat2-16 ( ili iso02.f16, ako nemate prvi fajl)
# Srpska latinicna tastatura
loadkeys sr
# Aktivacija tastature
echo -e -n "33(K" > /dev/console

Gornje redove mozete dodati u datoteku /etc/rc.d/rc.local, kako bi se izvrsili prilikom svakog pokretanja Linuxa.

X-Windows graficko okruzenje
U X-Windows grafickom okruzenju tastaturu podesavamo za nasa slova komandom xmodmap. Datoteku sa rasporedom tastera koji se koristi na pisacim masinama za srpski jezik mozete naci na

ftp://www.linux.org.yu/sr/utils/Xmodmap.sr.pc102
Upotreba je jednostavna:
xmodmap Xmodmap.sl.pc102
Ako hocete da promenu ucinite trajnom, prekopirajte datoteku u ~/.Xmodmap (samo za vas nalog na Linuxu) ili u /etc/X11/xinit/Xmodmap (raspored tastera ce vaziti za sve korisnike). Ova promena ce se aktivirati od momenta novog pokretanja X-Windowsa.

Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima
Prilagodjavanja tastature i ekrana, na zalost, najcesce nisu dovoljna da bi pojedini programi korektno postupali sa nasim slovima. Zato su potrebna dodatna podesavanja. Da bi neki od vaznih programa umeli da prepoznaju nasa slova, potrebno je uraditi sledece:

Shell-ovi

bash:
Bourne shell (i Bourne-Again-Shell) ce ispravno razumeti srpska podesavanja ako u datoteku ~/.inputrc ubacite sledece redove:

set meta-flag on
set convert-meta off
set output-meta on

Mozda ne bi bilo lose da ove redove dodate u /etc/skel, jer se tamo nalaze datoteke koje se kopiraju u $HOME direktorijum svakog novog korisnika.

(t)csh:
Unos nasih znakova moguc je ako dodamo sledece redove u ~/.cshrc ili (samo za vas) ili /etc/csh.cshrc (za sve korisnike):

stty pass8
setenv LC_CTYPE iso_8859_2
setenv LANG C

Ostali programi

elm:
U datoteku ~/.elm/elmrc dodajte sledece:

charset = iso-8859-2
displaycharset = iso-8859-2
textencoding = 8bit

Medjutim, nije garantovano da ce ovo raditi u svim verzijama elm-a.

emacs:
Dodajte sledece redove u vasu ~/.emacs datoteku ili u sistemsku inicijaliza- cionu datoteku (verovatno /usr/lib/emacs/site-lisp/default.el ili /usr/share/emacs/site-lisp/default.el):

(standard-display-european t)
(require 'iso-syntax)
(set-input-mode (car (current-input-mode))
(nth 1 (current-input-mode))
0)

groff:
Komandu navedite kao

groff -Tlatin2
Nemojte zaboraviti da ovo izmenite u /etc/man.config da biste dobili nasa slova u man stranicama, kada one jednog dana budu na raspolaganju na srpskom jeziku. Takodje, nemojte uklanjati -mandoc prekidac.

joe:
Kucajte komandu kao

joe -asis
ili dodajte sledece u vasu ~/.joerc datoteku:
-asis
Crtica (-) MORA biti u prvoj koloni datoteke.

kermit:
Ovo je najbolje sto mozete dobiti, ali nije bas sasvim zadovoljavajuce. Stavite sledece u vasu ~/.kermrc datoteku:

set terminal bytesize 8
set command bytesize 8
set file bytesize 8
set file character-set latin2-iso
set transfer character-set latin2-iso
set terminal character-set latin2-iso

less:
Postavite sledecu promenljivu:

LESSCHARSET=latin1

ls:
Kucajte komandu kao

ls -N
ili, ako to ne radi, kao
ls --8bit

man:
Vidite deo o groff komandi.

metamail:
Postavite sledecu promenljivu:

MM_CHARSET-ISO-8859-2

nn:
Stavite sledece u ~/.nn/init datoteku:

set data-bits 8

pine:
Stavite sledecu definiciju u ~/.pinerc datoteku:

character-set=ISO-8859-2
Ovo mozete uraditi i iz "Setup"-a, opcija "Config".

rlogin:
Navedite komandu kao

rlogin -8 neki.sajt.yu

telnet:
Stavite po jednu liniju u vasu ~/.telnetrc datoteku za svaki host kome zelite da pristupite koristeci telnet:

set outbinary true
Na primer:

moje.malo.mesto.yu set outbinary true
moj.ISP.yu set outbinary true

tin:
Stavite sledece definicije u vasu ~/.tin/headers datoteku:

Mime-Version: 1.0
Content-Type: text/plain; charset=iso-8859-2
Content-Transfer-Encoding: 8bit

Sada mozete da saljete poruke u diskusione grupe koristeci nasa slova.

Razna podesavanja
Vremenska zona
Jugoslavija se nalazi u centralno-evropskoj vremenskoj zoni (CET ili MET) koja tokom zime odgovara grinickom vremenu uvecanom za 1 sat (GMT+1). Vremensku zonu na Linux sistemu mozete postaviti pravljenjem simbolicke veze:

ln -sf /usr/lib/zoneinfo/MET /etc/localtime
ili
ln -sf /usr/lib/zoneinfo/Europe/Belgrade /etc/localtime
Ovim, takodje, prelazite na letnje racunanje vremena (GMT+2).
Sistemsko vreme mozete da uskladite sa CMOS casovnikom zadavanjem komande clock dok ste prijavljeni kao root korisnik. Ako je vas CMOS casovnik podesen na GMT vreme (poznato i kao UTC vreme - standard svih pravih UNIX sistema), onda mozete koristiti

clock -u -s
U suprotnom, za uskladjivanje lokalnog vremena koristite
clock -s

Format papira A4

dvips: Promenite datoteku /usr/lib/texmf/dvips/config.ps ili ~/.dvips.
ghostscript: Dodajte opciju -sPAPERSIZE=a4 u komandnoj liniji kojom pozivate program.
ghostview: Dodajte sledecu liniju u ~/.Xresources:
Ghostview.pageMedia: A4
xdvi: Dodajte sledecu liniju u ~/.Xresources:
XDvi.paper: A4

Format tekstualnih datoteka za druge operativne sisteme
Koristeci paket recode mozete prevesti datoteke koje sadrze tekst u ISO-8859-2 rasporedu u neki drugi raspored, na primer Microsoft CP-1250, IBM Codepage 852 ili neki treci. Upotreba je jednostavna:
recode cp852:latin2
Paket je dostupan kao recode-3.4.tar.gz (ili noviji) na svim sajtovima koji drze kopiju sajta prep.ai.mit.edu.

Podesavanje stampanja
Kod stampanja mozete naici na razne situacije:
Stampac neposredno podrzava ISO Latin 2 raspored (idealno!)
Stampac podrzava jedan od ostalih 8-bitnih rasporeda sa nasim slovima (na pr. kodni raspored 852), ali i 7-bitni raspored JUS I.B1.002 (bolje)
Stampac razume PostScript (dobro)
Stampac ne razume nista drugo osim ASCII znakova (lose!)

Stampaci koji podrzavaju ISO-8859-2 kodnu stranicu
Neki od novijih stampaca neposredno podrzavaju ISO-8859-2 kodni raspored. Medju njima su:
Hewlett-Packard LaserJet 4 Plus i 4M Plus
Hewlett-Packard LaserJet 5L
Epson FX-2170
Epson LQ-870
Fujitsu DL700
Fujitsu DL1150/1250
Fujitsu DL3700/3800
Fujitsu DL6400/6600
Sve sto treba da uradite je da stampacu naredite da koristi odgovarajucu kodnu stranicu. Komandna sekvenca za stampace Hewlett-Packard je:
33(@N33(s0p12h0s0b4099T
gde je 33 oktalni kod znaka Escape.
Jedan od nacina da pomocu datoteke /etc/printcap prilagodimo stampac da stampa po tom rasporedu opisan je u sledecem odeljku.

Stampaci koji podrzavaju neki drugi 8-bitni kodni raspored
Ako stampac podrzava neki drugi kodni raspored s nasim slovima, ipak mozemo pomocu njega stampati tekstove po ISO-8859-2 rasporedu, ako datoteku /etc/printcap prilagodimo na odgovarajuci nacin.
Postupak cemo objasniti na primeru stampaca marke Epson, koji ima znake po YUSCII rasporedu na mesto svedske abecede.

lp|ascii|epson|Epson LQ-850:
:lp=/dev/lp1:
:sd=/usr/spool/lpd/epson:
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:
:mx#0:
:sh:
jus|Epson LQ-850 sa znakovima JUS I.B1.002:
:lp=/dev/null:
:sd=/usr/spool/lpd/jus:
:if=/usr/spool/lpd/jus_filter:
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:
:mx#0:
:sh
latin2|text|Epson LQ-850 sa znakovima po ISO Latin 2:
:lp=/dev/null:
:sd=/usr/spool/lpd/latin2:
:if=/usr/spool/lpd/latin2_filter:
:lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:
:mx#0:
:sh:

U pitanju su tri reda za stampanje. Prva je americki (ASCII) izbor znakova. Drugi koristi /var/spool/lpd/jus_epson:
#!/bin/sh
/usr/spool/lpd/jus_epson | lpr -Pascii

Potrebno je da datoteku filtrirate kroz filter /var/spool/lpd/jus_epson i da je postavite u prvi red za stampanje. Filter jus_epson ne radi nista drugo osim sto bira svedski kodni raspored, prepise datoteku sa ulaza na izlaz i na kraju opet bira americki raspored. To je jedini deo programa koji zavisi od vrste stampaca:
#!/bin/sh
# Stampanje dokumenta kodiranih po JUS I.B1.002 na stampac Epson LQ
#
# Biramo srpski (svedski) raspored
/bin/echo "33R05c"
# Ispisujemo dokument
cat
# Biramo ASCII raspored
/bin/echo "33R00c"

Treci red (queue) je modifikacija drugog. Najpre se dokument pretvara iz Latin 2 u JUS kodni raspored, zatim se koristi prethodno opisani filter da doda na pocetku i na kraju potrebne kodove za stampac, i na kraju se datoteka salje u prvi red za stampanje.
#!/bin/sh
/usr/local/bin/recode --force latin2:yu |
/usr/spool/lpd/jus_epson | lpr -Pascii

Ovde pretpostavljamo da posedujemo program recode u /usr/local/bin direktorijumu.
U ovu svrhu morate u direktorijumu /usr/spool/lpd (ili /var/spool/lpd) kreirati poddirektorijume /usr/spool/lpd/epson, /usr/spool/lpd/jus i /usr/spool/lpd/latin2.

Stampanje bi trebalo da ide lako:

Bez eksplicitne izbora reda, ili sa izborima -Pepson ili -Pascii, datoteka se stampa kao ASCII:
lpr
Izborom reda -Pjus datoteka se stampa kao dokument po JUS I.B1.002 rasporedu:
lpr -Pjus
Izborom reda -Platin2 ili -Ptext datoteka se stampa po ISO-8859-2 rasporedu:
lpr -Platin2

PostScript stampaci
Datoteku mozete lako odstampati ako koristite jedan od filtera za PostScript stampace koji podrzavaju ISO-8859-2 raspored. Takvi programi su, na primer, a2ps i GNU enscript. Poslednji podrzava ISO-8859-2 raspored, dok je podrska za prvi program u izradi.
Enscript za Red Hat distribucije mozete naci na http://rufus.w3.org/linux/RPM "skladistu" RPM paketa.

GNU enscript
Ako niste instalirali GNU enscript, mozete to da ucinite po uputstvima koja prate program. Osim njega, potreban vam je i neki font u Type 1 obliku koji sadrzi nasa slova. Dobar izbor bi bio IBM Courier, koji se distribuira uz X Windows sisteme ili sa programom ghostscript. Ako font postoji, ali ne znate tacno gde se nalazi, mozete ga pronaci komandom

find / -name cour.pf[ab]
U licnu (~/.enscriptrc) ili sistemsku konfiguracionu datoteku (/usr/local/etc/enscript.cfg ili /usr/loca/etc/enscriptsite.cfg) dodajte put do datoteke sa fontovima. Osim toga, GNU enscript zahteva u svakom direktorijumu sa fontovima datoteku font.map, koja sadrzi preslikavanje izmedju fontova i datoteka u kojima se fontovi nalaze - slicno kao fonts.dir. Datoteku font.map mozete da kreirate naredbom mkafmmap.
Primer konfiguracione datoteke enscriptsite.cfg:

...
# Gde su PostScript fontovi?
AFMPath: /usr/lib/X11/fonts/Type1:/usr/local/lib/ghostscript/fonts
...
# Podrazumevani nacin kodiranja:
DefaultEncoding: latin2
...
# Podrazumevani format papira:
DefaultMedia: A4
...
# lpd bira red za stampanje prekidacem -P...
QueueParam: -P
...
# Za stampanje koristimo naredbu lpr, a ne lp
Spooler: lp

Posto ste sve namestili, jednostavno posaljite datoteku na stampanje komandom
enscript

Podrska za lokalna podesavanja u libc 5.4.x i navise
Podrska lokalnim podesavanjima je poboljsana u libc 5.4.x i navise. Mozete izbeci mnoga pojedinacna podesavanja programa opisana u poglavlju 4, Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima ako je vas sistem pripremljen za lokalnu podrsku. Debian distribucija podrzava lokalna podesavanja ako instalirate paket wg15-locale. Procitajte Locales mini-HOWTO ako zelite da podesite lokalnu podrsku na ne-Debian sistemima sa libc 5.4.x. RedHat distribucija takodje podrzava lokalna podesavanja od verzije 5.0 navise ako instalirate paket glibc-X.X.X-XX-i386.rpm. Sistemi sa GNU libc 2 (libc 6.x) takodje podrzavaju lokalna podesavanja.

Ako vasa Linux distribucija ne podrzava srpska latinicna lokalna podesavanja, posluzite se sledecim trikovima:

Najpre proverite da li vas sistem podrzava slovenacka ili hrvatska lokalna podesavanja. Ako je to tacno, predjite na korak 3.

Nadjite na Internetu tekstualnu datoteku sl_SI ili hr_HR u kojoj su opisana odgovarajuca podesavanja za hrvatski, odnosno slovenacki jezik.

Prijavite se na sistem kao root.

Predjite u direktorijum /usr/share/i18n/locales ako koristite RedHat distribuciju, ili odgovarajuci direktorijum na Slackware, Debian ili Caldera distribuciji.

% cp sl_SI (ili hr_HR) /usr/share/i18n/locales/sr_YU

% cd /usr/share/i18n/locales

Koristeci vas omiljeni editor, promenite sledece linije u datoteci sr_YU (navedeni brojevi ne moraju nuzno biti tacni, vec su dati radi lakse orijentacije u datoteci):
4: % Serbian Language Locale for Yugoslavia
6: % Address:
7: %
8: % Contact:
9: % Email:
10: % Tel:
12: % Language: sr
13: % Territory: YU
2117: yesexpr "<<(><)/>><*><.>"
2118: noexpr "<<(><)/>><*><.>"
2122: int_curr_symbol ""
2123: currency_symbol ""
2148: "";"";/
2161: "";"";/
2171: "";/
2177: d_fmt "<%><-><%><-><%><.>"

Izvrsite komandu
localedef -c -i sr_YU -f ISO-8859-2 sr_YU
Ako sve protekne u redu, trebalo bi da imate srpsku latinicnu lokalnu podrsku. Da biste je aktivirali, trebalo bi da podesite promenljivu iz okruzenja:
LC_ALL=sr_YU
Takodje, mozete pokusati sa sr_YU.ISO_8859_2 ako sr_YU ne radi. Da biste proverili da li lokalna podrska radi, otkucajte
date
Trebalo bi da dobijete datum sa nasim skracenicama imena dana u nedelji i meseca. Pomenute promenljive postavljaju sve kategorije lokalne podrske. Mozete postaviti pojedinacnu kategoriju koristeci ime kategorije kao promenljivu. Lokalne kategorije su:
Lokalna kategorija Primena
------------------ -------
LC_COLLATE Redosled sortiranja slova u stringu.
LC_CTYPE Klasifikacija i pretvaranje znakova.
LC_MESSAGES Prevod odgovora "da" i "ne".
LC_MONETARY Novcani format.
LC_NUMERIC Format ne-monetarnih numerickih vrednosti.
LC_TIME Format datuma i vremena.
LC_ALL Postavlja sve gorenavedene kategorije (i ima
prvenstvo u odnosu na sve).
LANG Postavlja sve kategorije, ali moze da bude
nadjacana bilo kojom pojedinacnom lokalnom
kategorijom.

Neki programi, kao sto su bash ili GNU emacs ipak zahtevaju posebna podesavanja, kao sto je opisano u poglavlju 4, Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima, ali vecina bi trebalo da radi bez dodatnog "nadzora". Programi kao sto su nvi koji ranije nisu radili sa 8-bitnim znacima sada bi trebalo da rade. Lokalna podrska bi trebalo da postane prisutnija sa pojavom distribucija koje su zasnovane na GNU libc 2 biblioteci. Vodite racuna da, mada Red Hat Linux 5.0 sadrzi GNU libc 2, lokalna podrska ne radi. Da biste je aktivirali, treba da izvrsite sledeci skript (zanemarite upozorenja):
#!/bin/sh
localedef -c -i en_DK -f ISO-8859-1 en_DK
localedef -c -i sv_SE -f ISO-8859-1 sv_SE
localedef -c -i fi_FI -f ISO-8859-1 fi_FI
localedef -c -i sv_FI -f ISO-8859-1 sv_FI
localedef -c -i ro_RO -f ISO-8859-1 ro_RO
localedef -c -i pt_PT -f ISO-8859-1 pt_PT
localedef -c -i no_NO -f ISO-8859-1 no_NO
localedef -c -i nl_NL -f ISO-8859-1 nl_NL
localedef -c -i fr_BE -f ISO-8859-1 fr_BE
localedef -c -i nl_BE -f ISO-8859-1 nl_BE
localedef -c -i da_DK -f ISO-8859-1 da_DK
localedef -c -i kl_GL -f ISO-8859-1 kl_GL
localedef -c -i it_IT -f ISO-8859-1 it_IT
localedef -c -i is_IS -f ISO-8859-1 is_IS
localedef -c -i fr_LU -f ISO-8859-1 fr_LU
localedef -c -i fr_FR -f ISO-8859-1 fr_FR
localedef -c -i de_DE -f ISO-8859-1 de_DE
localedef -c -i de_CH -f ISO-8859-1 de_CH
localedef -c -i fr_CH -f ISO-8859-1 fr_CH
localedef -c -i en_CA -f ISO-8859-1 en_CA
localedef -c -i fr_CA -f ISO-8859-1 fr_CA
localedef -c -i fo_FO -f ISO-8859-1 fo_FO
localedef -c -i et_EE -f ISO-8859-1 et_EE
localedef -c -i es_ES -f ISO-8859-1 es_ES
localedef -c -i en_US -f ISO-8859-1 en_US
localedef -c -i en_GB -f ISO-8859-1 en_GB
localedef -c -i en_IE -f ISO-8859-1 en_IE
localedef -c -i de_LU -f ISO-8859-1 de_LU
localedef -c -i de_BE -f ISO-8859-1 de_BE
localedef -c -i de_AT -f ISO-8859-1 de_AT
localedef -c -i sl_SI -f ISO-8859-2 sl_SI
localedef -c -i ru_RU -f ISO-8859-5 ru_RU
localedef -c -i pl_PL -f ISO-8859-2 pl_PL
localedef -c -i lv_LV -f BALTIC lv_LV
localedef -c -i lt_LT -f BALTIC lt_LT
localedef -c -i iw_IL -f ISO-8859-8 iw_IL
localedef -c -i hu_HU -f ISO-8859-2 hu_HU
localedef -c -i hr_HR -f ISO-8859-2 hr_HR
localedef -c -i gr_GR -f ISO-8859-7 gr_GR

Korisni saveti za programiranje sa X11
Prikazivanje 8-bitnih znakova je vrlo lako. Koristite ih isto kao sto biste koristili 7-bitni ASCII skup znakova. Medjutim, da bi aplikacija prihvatila unos 8-bitnih znakova predstavlja totalno drugu pricu.
Ako koristite na pr. Xt okruzenje i Motif, treba da dodate samo jednu liniju u vas program. Prvi poziv Xt biblioteci treba da bude procedura XtSetLanguageProc. Na primer:

int main (int argc, char** argv)
{
...
XtSetLanguageProc (NULL, NULL, NULL);
top = XtAppInitialize ( ... );
...
}

Posle ovog vas program ce automatski da uzima u obzir LC_CTYPE promenljivu i tumaci tastere prema Compose tabelama u /usr/lib/X11/locale/ direktorijumu. Ovo bi trebalo da radi za gotovo sve evropske jezike i u celini je prenosivo. Kako XFree86 visejezicna podrska postaje bolja, tako ce vas program biti korisniji i na Bliskom i Srednjem istoku.
Ovaj metod unosa podrzavaju Xt, Xlib i Motif v1.2 (i noviji). Prema podacima kojima raspolazem, Xaw biblioteka ga samo delimicno podrzava. Ako znate nesto vise u vezi sa ovim, voleo bih da mi napisete koji red putem elektronske poste :) .
vo poglavlje je sastavljeno na osnovu obimnije diskusije u delu Programming for internationalization Majkla Gsvinda [Michael Gschwind].

Vazne reference i FTP sajtovi

Ostale reference od znacaja
Ovaj dokument bi trebalo da je na raspolaganju na svim racunarima koji drze kopiju sajta sunsite.unc.edu i tsx-11.mit.edu. Srpski sajt mozete naci na adresi http://www.linux.org.yu/sr/ .
German HOWTO (na nemackom) napisao Winfred Truemper. Mnogi nacionalni HOWTO dokumenti (finski, poljski, slovenacki) su raspolozivi na odgovarajucim jezicima.
Linux Keyboard and Console HOWTO napisao Andries Brouwer.
Locales mini-HOWTO napisao Peeter Joot.
Dokumenti ISO 8859-1 National Character Set FAQ i Programming for Internationalization (i mnogo vise) koje je napisao Michael Gschwind raspolozivi su na njegovoj prezentaciji http://www.visivie.tuwien.ac.at/mike/i18n.html

FTP sajtovi
U vreme pisanja ovog dokumenta, autoru su bila poznata dva FTP sajta posvecena Linuksu i srpskim podesavanjima:

ftp://ftp.emi.yu/pub/Linux
http://www.linux.org.yu/sr/utils/

USENET diskusione liste
Kada je o USENET-u rec, postoji diskusiona grupa yu.os.unix u kojoj se, pored ostalog, raspravlja i o Linuksu. Jedan od news servera, preko koga mozete da citate clanke, jeste i:

news.beotel.net

Epilog

10.1 Posveta
Ovaj dokument je posvecen uspomeni na Milenu Rogulj ("teta-Milenu"), dragu prijateljicu koju mi je smrt prerano otela.

10.2 Logicno pitanje... i logican odgovor
Deo ovog dokumenta govori o namestanju nasih slova na Linuksu, ali ovde ih nema. Kako to?

Pretpostavlja se da je ovaj dokument prvi u nizu dokumenata na srpskom jeziku koga ce procitati novopeceni korisnik Linuksa. S obzirom da, kao takav, ne raspolaze znanjem koje je potrebno da namesti nasa slova, ovaj dokument ih ne koristi jer bi nas novopeceni korisnik video samo "kuke i kvake".

Zahvalnice
Hvala:
Svim pretplatnicima srpske "linux" diskusione liste na korisnim predlozima ( Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli. ),
Matu Velsu, autoru Linux Installation and Getting Started,
Ajenu Dzeksonu, autoru Linux frequently asked questions with answers, i posebno
Linusu Torvaldsu i GNU-u koji su nam dali Linuks.

Izjava o odricanju od odgovornosti
Ovaj dokument je "takav kakav je". Ulozeno je puno truda da bude sto bolji, ali ove informacije koristite na sopstvenu odgovornost. Ni u kom slucaju autor ovog teksta ne preuzima odgovornost za bilo kakve stete, posredne ili neposredne, nastale koriscenjem saveta iz dokumenta.

Suvisle primedbe su dobrodosle. Slobodno mi posaljite predloge za poboljsanja, kao i uocene nepravilnosti. Argumentovana (i jos jednom: ARGUMENTOVANA!) kritika je dobrodosla. Pohvale ce biti sacuvane na posebnoj disketi. Sve ostalo ce bez milosti zavrsiti u /dev/null.

Ovaj tekst je preuzet sa http://www.linuxselfhelp.com i autor ovog prevoda je Zoltan Csala