Koriscenje rcp servisa
Za svaki udaljeni host, kome pristupate preko rcpa, obavezno je da postoji upis u /etc/hosts. equiv i $HOME/. rhosts. Razlog leii u tome sto rcp ne raspolaze mehanizmom za proveru autenticnosti unutar procesa (za razliku od rlogina).
Kada se konfigurisanje zavrsi, rcp mozete da koristite na istovetan nacin kao i cp komandu. Obe komande, u osnovi, kazu: "Kopiraj fajl A na lokaciju B". Komanda rcp dodaje odredenu sintaksu koja Vam omogucava da specificirate udaljene masine i korisnike.

Specificiranje udaljenog fajla
Udaljeni fajl mozete da specificirate na nekoliko razlicitih nacina. U opstem slucaju, ukoliko ime hosta nije specificirano, fajl se smatra lokalnim. Ako niz karaktera ima dve tacke (:) ispred kose crte (/), niz karaktera koji se nalazi ispred dve tacke specificira udaljeni host, a niz iza dve tacke specificira put za fajl. Ovde se nalaze tri oblika potpune specifikacije za udaljeni fajl:

hostname:filepath
user@hostname:filepath
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli. :filepath

U svakom od ovih primera put za fajl moze da bude apsolutni i relativni, ili moze da ne bude naveden. Ako je to relativni put, on je relativan u odnosu na HOME direktorijum udaljenog korisnika. Smatra se da je udaljeni korisnik isti kao i lokalni, ukoliko nije eksplicitno ukljucen u udaljenu specifikaciju. U drugom i trecem obliku koji je gore naveden, udaljeni korisnik eksplicitno je ukljucen.
Ako je to apsolutni put, u pitanju je apsolutni put za fajl na udaljenom sistemu. Ako put za fajl nije naveden, podrazumeva se korisnikov HOME direktorijum.
Ime hosta moze da bude jednostavno ime, ili alias za udaljeni sistem, iii moze da bude ime domena u kome se host nalazi, kao u trecem obliku iz navedenog primera.
Ukoliko hocete da na udaljenom sistemu koristite drugi korisnicki racun, mozete da specificirate udaljeni fajl, ukljucujuci i ime korisnika. Ime korisnika mora da se odnosi na racun na udaljenoj masini, a korisnikov $HOME/.rhosts fajl mora da sadrzi odgovarajuci upis za vasu lokalnu masinu.

Razumevanje sintakse rcp komandnog reda
Komandni red za rcp komandu je fleksibilan; da bi se podrzala ova fleksibilnost, postoji nekoliko razlicitih oblika komandnog reda:

-rcp single-file dest U ovom obliku prvi argument, single-file, oznacava jedan fajl se kopira na uputno mesto dest. Ako je dest postojeci direktorijum, kreira se fajl dest/single-file. Ako je dest postojeci fajl, preko njega se prepisuje single-file. U protivnom, kopiranjem fajla single-file kreira se fajl dest.

-rcp sources dest U ovom obliku prvi argument, sources, predstavlja jedan, ili vise fajlova i/ili direktorijuma. Ovde dest mora da bude direktorijum. Samo clanovi sourcea, koji predstavljaju fajlove, kopiraju se u uputni dest. Ako je dest postojeci direktorijum, ovi fajlovi kopiraju se u direktorijum dest. U ovom obliku rcp komande nije mudro specificirati direktorijum dest koji ne postoji. Rezultat moze da bude razlicit, od sistema do sistema (videti sledeci oblik, kojim se kopira jedan direktorijum).

-rcp -r sources dest Dodavanjem opcije -r, u dest se kopiraju fajlovi i direktorijumi (i svi njihovi poddirektorijumi) koji se nalaze u sourceu.
Ako sources predstavlja jedan direktorijum, moguce je, kao uputno mesto, specificirati dest koji ne postoji. Taj direktorijum ce biti kreiran. Ovo je, verovatno, ono Sto hocete. Budite oprezni u ovoj situaciji, zato Sto ce, u slucaju da dest postoji, kopirani direktorijum biti stavljen kao poddirektorijum direktorijuma dest.
Ako sources predstavlja vise direktorijuma i/ili fajlova, dest mora da bude postojeci direktorijum. Ako taj direktorijum ne postoji, rezultati nisu specificirani i razlikuju se od jednog UNIX sistema do drugog.
Svaka verzija rcp komandnog reda podrzava dodatnu opciju -p. Uloga ove opcije je da rcp komanda prilikom kopiranja sauva vremena modifikacije i modove.