Kako je nastao sistem kao sto je UNIX? Prilicno neobicna istorija nastajanju UNIX-a znatno je uticala da njegov oblik postane onakav kakav je sada.
Sredinom 60-ih godina ovog veka, AT&T Bell Laboratories (pored ostalih) zapocele su da razvijaju nov operativni sistem, po imenu Multics. Namera je bila da Multics velikom broju korisnika omoguci da koriste racunarske servise kao utility programe, pri cemu bi ova usluga bila nesto nalik snabdevanju elektricnom energijom. Mnogi od onih koji su u Bellovim laboratorijama doprineli razvoju Multicsa kasnije su radili na UNIX-u.
Bell-ove laboratorije su se 1969 godine povukle iz projekta Multics i clanovi tima koji je radio u Computing Science Research Center bili su ostavljeni bez kompjuterskog okruzenja. Ken Thompson, Dennis Ritchie i drugi razvili su i simulirali pocetni projekat file sistema, kasnije razvijenog u UNIX-ov file sistem. Rana verzija ovog sistema razvijena je da bi se iskoristilo preimucstvo PDP-7 racunara, kojim je ta grupa raspolagala.
Jedan od prvih projekata, koji je doprineo uspehu UNIX-a, bio je njegov razvoj u pravcu obrade teksta za patentno odeljenje kompanije AT&T Ovaj projekat je preselio UNIX na PDP-11, sto je, kao rezultat, imalo nastanak sistema poznatog po svojim skromnim zahtevima. Kratko vreme posle toga razvijen je sada vec cuveni programski jezik C i sam UNIX operativni sistem ponovo je napisan u jeziku C. Ova, tada radikalna odluka o implementaciji, bila je jedan od faktora koji su UNIX osposobili da postane otvoren sistem kakav je danas.
AT&T nije bio ovlascen za prodaju racunarskih sistema, zbog cega nije postojao nacin da proda ovaj kreativan rad, koji je potekao iz Bellovih laboratorija. Popularnost UNIX-a ipak je rasla, zahvaljujuéi njegovom internom koriscenju u AT&T i cinjenici Sto je univerzitetima data licenca za njegovo koriscenie u obrazovne svrhe. Do 1997. godine odobreno je izdavanje komercijalnih licenci za UNIX i prvi njegov prodavac - Interactive Systems Coorporation poceo je da prodaje UNIX sisteme za automatizaciju poslovanja.
Kasnije podverzije (release), koje je razvio AT&T (ili njegov naslednik, UNIX System Laboratories, ciji je sada vlasnik Novell), ukljucivale su System III i nekoliko podverzija System V Dve poslednje podverzije Systema V, Release 3 (SVR3.2) i Release 4 (SVR4; najnovija verzija SVR4 je SVR4.2) i dalje su popularne za racunare ciji se tipovi protezu od PC-a do mainframe racunara.
Za koriscenje svih verzija UNIX-a, koje se zasnivaju na radu obavljenom u okviru kompanije AT&T, potrebno je imati licencu sadasnjeg vlasnika, UNIX System Laboratories.

UNIX i standardi
Postojanje vise verzija UNIX-a, pri cemu razlicite varijante jedna drugu obogacuju, dovelo je do toga da pojedine funkcije u razlicitim verzijama nisu iste. Sa povecanjem popularnosti UNIX-a, i pojavila se zelja da se njegove funkcije standardizuju, tako da korisnik UNIX-a, ili osoba koja ga razvija moze da se osloni na njih.
The Institute of Electrical and Electronic Engineering (IEEE) osnovao je niz komiteta za standarde, sa ciljem da se definisu standardi za "Industrijski priznat standard za interfejs za operativne sisteme, zasnovan na UNIX operativnom sistemu". Za opsteg korisnika i onoga ko razvija softver znacajni su rezultati dva komiteta: POSIX.1 komitet standardizuje interfejs za C biblioteku, koja se koristi u pisanju programa za UNIX , a POSIX.2 komitet standardizuje komande koje opstem korisniku stoje na raspolaganju za koriscenje.
U Evropi X/Open Consortium sastavlja zajedno razlicite standarde za UNIX, ukljucujuci i tekuce pokusaje za specifikaciju Common Open System Environment (COSE). X/Open publikuje seriju specifikacija, cije je ime X/Open Portability. Popularan standard, kao rezultat ovih napora, je MOTIF korisnicki interfejs.
Vlada Sjedinjenih Drzava specificirala je niz standarda zasnovanih na XPG i POSIX uslovima. FIPS 151-2 trenutno specificira uslove koje treba da zadovolje otvoreni sistemi za savezne potrebe.
Razliciti komercijalni konzorcijumi takode su pokusavali da postignu sporazum o standardu za UNIX. I oni, medutim, moraju da se priklone prihvacenim i stabilnim rezultatima, kao polaznoj osnovi.

UNIX za mainframe racunare i radne stanice
Mnogi prodavci mainframe racunara i radnih stanica prave verziju UNIX-a za svoje masine.

UNIX za Intelove platforme
Zahvaljujuéi velikoj popularnosti personalnih racunara, postoje mnoge verzije UNIX-a za Intelove platforme. Postupak biranja verzije i pokusaji da se pronade odgovarajuci softver za izabranu verziju mogu da zahtevaju posebnu paznju i vestinu, zato sto u oblasti UNIX delatnosti nije doneta odluka o potpunom binarnom standardu za tu platformu. Postoje dve osnovne kategorije UNIX sistema za Intelovu platformu: sistemi koji se zasnivaju na SVR4 i stariji, vise prihvaceni SVR3.2 sistemi.
Medu prodavcima SVR4 nalaze se NCR, IBM, Sequent, SunSoft (koji prodaje Solaris za Intel) i Novell (koji prodaje UnixWare). Santa Cruz Operation (SCO) je glavni prodavac za SVR3.2 sisteme.

Izvorne verzije UNIX a
Napravljeno je nekoliko verzija UNIX-a i drugih sistema izgradenih na principu UNIX-a, koji su besplatni, ili izuzetno jeftini i ukljucuju izvorni kod. Ove verzije su postale posebno privlacne za hobiste modernog doba, koji sada, uz male investicije, mogu kod svojih kuca da koriste UNIX sistem. To im pruza siroke mogucnosti za eksperimentisanje sa operativnim sistemima, ili za unogenje odgovarajucih izmena, koje su u skladu sa njihovim potrebama.
Jedan od prvih sistema koji su izgradeni na principu UNIX-a bio je MINIX, koji je napravio Andrew Tanenbaum. Poslednja verzija MINIX-a moze da se nabavi kod izdavaca. MINIX moze da se nabavi u binarnom obliku za nekoliko masina (PC, Amiga, Atari, Macintosh i SPARCStation).
Najpopularnija izvorna verzija UNIX-a je Linux. U celosti ga je kreirao i napravio Linus Torvalds, kao besplatnu zamenu za UNIX, a orijentisan je ka ispunjavanju POSIX uslova. I sam Linux je proizveo neke varijante. To su, uglavnom, verzije koje, u zamenu za licencu koja se placa, nude dodatnu podrsku, ili alate. Linux se pojavio kao serverska platforma - ona predstavlja izbor za provajdere Internet servisa male i srednje velicine i web servere.

Izmene u UNIX u
Mnogi koji razmisljaju o prelasku na UNIX imaju znacajnu bazu MS-DOS i Microsoft Windows aplikacija (koja se nalazi na PC-ima). U vise navrata ulagan je napor da se na UNIX-u naprave programi, ili programski paketi koji bi olaksali ovu migraciju, omogucavajuci korisnicima da im se postojece DOS i Windows aplikacije izvode na istoj masini na kojoj je podignut UNIX. S obzirom da Microsoft razvija svoje Windows i Windows NT operativne sisteme, situacija na ovom trzistu brzo se menja.

Pozdrav