openSUSE zeli da postane nezavisniji od ostalih Community-Distribucija i, po mogucstvu, jos vise slank

Intervju:
Greg Mancusi-Ungaro, jedan od sefova Novell-ija

Novoosnovani openSUSE-Projekt namerava da se, vise nego ostale Linux-distribucije, orjentise na „krajnjeg korisnika“: „Korisnik treba da stoji u sredistu nase paznje“, kaze Novell-i sef Greg Mancusi-Ubngaro u razgovoru koji je vodjen u toku „Brainshare Sajma Tehnologije" u Barceloni.

Mnoge distribucije („distroi“) su, pre svega, orijentisani ka potrebama „razvijaca“ distroa; openSUSE zeli da se, i to, sto je vise moguce, distancira od projekata Debian, Gentoo, i Fedora. Radi se, zapravo, o zelji da openSuSE dodje do sto vise ljudi koji ce ga koristiti. Zato je planirano da SUSE Linux-boksovi nastave i dalje da postoje. Oni nisu, gledajuci s komerciajlne strane, neki veliki trzisni uspeh, tj. ne donose veliku zaradu, ali postoje mnogi korisnici („users“) koji zele da imaju „Knjige sa uputstvima“ i mogucnost pomoci („Support“-a); njih Novelli zeli i dalje da podstice i podrzava, i oni ce i dalje biti predmet naseg interesovanja.

Otvaranje

Prema recima Mancusi-Ungaro-a, planovi za prebacivanje na „otvorenu bazu razvoja“ postojali su skoro od samog pocetka; i sami korisnici su to odavno trazili; medjutim, posle preuzimanja SuSE projekta od strane Novelli-a ti zahtevi su postajali sve glasniji. Za sam Novell-i je, ipak, prvo bilo najvaznije da se zavrsi, i na trziste donesu, vlastiti projekti SUSE Linux Enterprise Server 9, pa Novell Linux Desktop 9, kao i Open Enterprise Server. Ali, kako je sada u Novelli-ju nastupilo doba pripreme za (sopstvenu) drugu Linux-produkcijsku generaciju, sazrelo je i vreme da se razvoj novog OS-a „otvori“ za javnost, i da se u njega ukljuci i, ne tako malobrojna, Linux „Community“.

Prestrojavanje

U okviru samog Novelli-a moraju, naravno, da se uloze dodatni napori kako bi se svi ubedili u prednosti ovog i ovakvog nacina razvoja novog sistema, jer je i do sada, sa „zatvorenim“ Beta – verzijama, Novelli imao zapazenog uspeha. Vec je i kod dosadasnjeg nacina rada kvalitet BUG-izvestaja bio veoma dobar, ali u u „javnom“ razvojnom procesu pojavljivali su se brojni problemi (tj „bugovi“ koji nisu na vreme primeceni). Ljudi u samom Novell-iju su prijatno iznenadjeni dosadasnjom saradnjom svojih „spoljnih saradnika“ kao i brojem i kvalitetom dostavljenih „bugova“.

Vreme ucenja

Ipak: „Razlika izmedju starog i novog modela rada je kao razlika izmedju dana i noci“, svestan je Mancusi-Ungaro. Zelja je da se u ovom Community-procesu, prvenstveno, zajednicki uci, a mnogi problemi i njihova resenja ce se iskristalizovati tek u SUSE Linux 10.1 verziji; ipak je openSUSE-projekt „star“ tek nekoliko nedelja….

Koliko je, zaista, otvoren „otvoren“ SuSE?

Isto tako, jos uvek nije odluceno koliko ce, zapravo, u buducnosti, openSUSE da bude „otvoren“, i koliki ce da bude Novelli-jev uticaj u svemu tome, kako bi se on sam osigurao da ovi novi proizvodi budu usaglaseni sa planovima njegove sopstvene, profesionalne, produkcije. Ova pitanja ce biti razjasnjena kako interno tako i u neposrednom razgovoru sa “Community”. Takodje, jos uvek nije jasno koje ce strukture u vodjenju ove distribucije biti angazovane, kaze Mancusi-Ungaro dalje.

Bez redukcija (otpustanja)

Cesto pominjani strah delova Community-zajednice, da Novelli zeli, kroz ovo angazovanje Community-a, da otpusti svoje placene programere, Mancusi-Ungaro proglasava, u ovom nasem razgovoru, za „notornu neistinu“. “Nema i nece biti otpustanja u ovoj oblasti i, takodje, nisu planirana nikakve redukcije ni u u GNOME i KDE-razvojnoj grupi.”

Jedan zu drugog

Odluka da od sada oba desktop-resenja – za razliku od ranijih verzija SuSE-a, gde je KDE bio pozicioniran kao prvi desktop – budu ravnopravno zastupljena je samo jedan deo nove poslovne orjentacije firme Novell. Oni vise ne zele da se opredele za samo jedno resenje nego su namerni da daju podjednaku podrsku kako GNOME-u tako i KDE-u. Takva orijentacija je bila planirana jos prilikom rada na SuSE 9.3, ali zbog vremenskog skripca nije mogla da bude i ostvarena.

„Mrsavljenje“

Na pitanje, da li i on sam smatra da je standardna verzija SUSE-Linux-a pomalo glomazna (opsezna), Mancusi-Ungaro odgovara potvrdno. Zato je njihova zelja da pronadju nacin kako bi sam Kernel njihovog Linuxa bio, ubuduce, vise „slank“, bez da, kao do sada, prilikom instalacije mora da se sve download-uje na cds. Pri tome, njihova namera nije da bilo koji paket iz osnovne Distribucije odbace, nego samo da je osposobe da moze da se instalira i sa manjim brojem „obaveznog“ software-a. Jedna „standardna“ distribucija, kao sto je bio slucaj i do sada, i dalje ce korisnicima stajati na raspolaganju…

“Lite-verzija“ je, dakle, predvidjena samo kao jedna od mogucnosti, ali nikako kao buduci standard. Medjutim, vremenski rok za pojavljivanje ove „slank“ (Lite) verzije, za sada, ne postoji, jer se sve jos nalazi samo u planovima – sto kratkorocnim, sto dugorocnim.

Izbor

Za sada su planirane dve razlicite download-verzije verzije SUSE Linux-a 10, jedna potpuno „free“, bez ikakvih naprednih modula, i jedna „puna“ (celovita), koja bi, sem nekoliko manjih komponenata (koji, zbog licenci, ne bi bili ukljuceni u download OS-a), bila identicna sa „kupovnom“ verzijom. Obe ove verzije bi trebalo da se pojave istovremeno sa kupovnom verzijom. Medjutim, za sada nije planirano da se ponudi i DVD-image-verzija, jer se download cd-verzija, do sada, pokazao kao popularniji. Narocito u zemljama sa slabije razvijenom Internet-mrezom je jedan od vecih problema toliko dugo drzati vezu „otvorenom“, koliko je to potrebno prilikom downloada DVD-Image-fajla.

„Mi se nadamo da ce SUSE Linux, to jest openSUSE.org da postane dom i steciste novog software-a, koji ce doprineti njegovom (uspesnom) daljem razvoju”, kaze na kraju ovog razgovora Mancusi-Ungaro. (apo)

Prevod sa nemackog:
Tim 1o1