Instaliranje i uklanjanje mrezne kartice

Konfigurisanje DNS-a
Kada jedan umrezeni racunar koji komunicira pomocu protokola TCP/IP zeli da se poveze sa drugim racunarom, on mora da upotrebi IP adresu odredisne masine kako bi uspostavio vezu. Posto se imena mnogo lakse koriste od dugackih nizova brojeva, smisljen je sistem imenovanja mreznih uredaja, tako da ime svake masine odgovara jedinstvenoj IP adresi te masine. Ali, da bi se klijentskom racunaru omogucilo da se poveze sa serverom koristeci ime umesto IP adrese, ime se na neki nacin mora prevesti (preslikati) u adresu. Postoji vise nacina preslikavanja imena racunara u IP adrese, ali se najcesce koristi usluga za obradu naziva domena (Domain Name Service, DNS). Kada koriste DNS za prevodenje imena racunara u IP adrese, vasim klijentima je potrebna samo jedna IP adresa - adresa DNS servera. Receno je da postoje odredene prednosti ako isti DNS server ima vise IP adresa, ali da biste razumeli u cemu se one sastoje, najpre morate da se bolje upoznate sa samim procesom rada ovog sistema.
Kada klijentski racunar zada ime racunara na mrezi, na primer, www. microsoft.com, on ce se direktno povezati sa DNS serverom koji mu je konfiguracijom odreden. Klijent salje DNS upit za IP adresu racunara www u domenu microsoft.com. Prvi upit se naziva rekurzivnim upitom (engl. recursive query). Rekurzivni upiti ne mogu se slati na druge DNS servere - pocetni DNS server mora da odgovori na klijentov zahtev za prepoznavanje imena. DNS server ce pretraziti svoju DNS bazu podataka da bi utvrdio postoji li domen microsoft.com. Ako ga pronade, DNS server ce potraziti zapis o maticnom racunaru pod imenom www, i klijentu povratno poslati njegovu IP adresu iz baze podataka. Ako na DNS serveru nema odrednice za domen microsoft.com, tada DNS server sprovodi iterativni upit (engl. iterative query). Iterativni upiti se mogu slati drugim DNS serverima. Prvi DNS server stupa u vezu sa serverima osnovnih (korenskih) imena domena na Internetu i zahteva IP adresu servera imena . com. Serveri osnovnih imena domena odgovaraju zahtevanom IP adresom. Tada prvobitni DNS server stupa u vezu sa serverom imena . com i zahteva IP adresu servera imena microsoft.com. Zatim DNS server direktno stupa u vezu sa serverom imena microsoft.com i zahteva prevodenje imena www. Server imena microsoft.com odgovara IP adresom maticnog raeunara www. Prvobitni DNS server tada stupa u vezu sa klijentom i prosleduje mu IP adresu maticnog racunara www u domenu microsoft.com. Sa strane klijenta cini se da sav posao obavlja prvobitni DNS server.
DNS servere koje koristi vas racunar mozete da konfigurisete na kartici DNS. Tu mozete da zadate redosled pozivanja DNS servera, ali on vazi samo ako je prvi server neaktivan. Redosled pozivanja se postuje samo dok prvi server ne vrati bilo kakav odgovor. Na kartici DNS okvira za dijalog Advanced TCP/IP Settings mozete da izaberete sledece opcije koje definisu kako de se vas sistem ponasati koristedi DNS:

-Search Primary DNS domain and DNS domains of each connection (pretrazivanje primarnog DNS domena i DNS domena svake veze): Omogucuje da pretrazivanje nepotpunih imena domena (engl. unqualified domain names), tj. racunara kojima ste naznacili samo ime, ali ne i domen, ogranicite na roditeljski DNS domen koji ste konfigurisali za ovu instalaciju.
Kada izaberete ovu opciju, Windows 2000 ce dodavati DNS ime domena koriscenog na doticnom sistemu svim koriscenim imenima koja nisu potpuna imena domena (engl. fully qualified domain names, FQDN). Na primer, ako je lokalni domen widget.com, a DNS zahtevom se trazi nepotpuno ime, kao sto je account ing, pri pretrazivanju ce imenu biti dodato ime lokalnog domena, pa ce ono postati: accounting. widget. com. Uz ovu opciju pretrazivanje se obavlja samo u. susednom roditeljskom domenu. Ako se ime ne pronade, pretrazivanje se obustavlja, a klijent dobija poruku,,Bad IP Address (neispravna IP adresa)".

-Search the parent domains of the primary DNS domain (pretrazivanje roditeljskih domena primarnog DNS domena): Imena domena na Internetu sredena su hijerarhijski. Mozete imati vise nivoa imena domena. Na primer, u imenu domena serveri. sales. company. com, servera je ime racunara, sales je poddomen domena company, koji je poddomen domena
com.
Ako odaberete ovu opciju, onda naznacujete da de se pretrazivanje DNS imena koriscenih na predmetnom racunaru prosiriti na susedni roditeljski domen i, ako je potrebno, na sledece domene viseg nivoa. Uz ovu opciju, Windows 2000 de pretrazivati jedan po jedan domen - sve do korenskog domena, ukoliko u meduvremenu ne pronade trazeno DNS ime. Windows 2000 ce nepotpuna imena domena najpre traziti u prvom roditeljskom DNS domenu.

-Search these domains (in order) (pretrazivanje naznacenih domena navedenim redosledom): Pretrazivanje se ogrankava na DNS domene zadate u ovom prozoru. Kada izaberete ovu opciju, Windows 2000 de trazati za nepotpunim imenima domena pridruzujuci im imena DNS domena naznacena na spisku. Windows 2000 pretrazivanje pocinje prvom stavkom sa spiska dodajuci ime prvog domena na ime domena iz zahteva. Ako ne pronade trazeno ime, Windows 2000 nastavlja pretrazivanje koristeci drugu stavku, tj. dodajuci zadato ime domena imenu domena iz zahteva. Na ovoj kartici mozete da konfigurisete i ime domena za racunar na kome radite. Ako u predvideno polje unesete potpuno ime domena, ono ce imati prednost nad svim stavkama sa liste. To znaci da ce, kada traite neku lokaciju, a niste zadali potpuno ime domena, ova vrednost biti standardno upotrebljena za pretrazivanje.

Postoje jos dve opcije koje mozete da podesite na kartici DNS:
-Register this connection's addresses in DNS (registruj adrese ovih veza u DNS-u): Biranjem ove opcije registruju se IP adrese doticne veze na Microsoftovom DNS serveru koji tu vezu koristi, pod punim imenom klijenta. Ovo je nova mogucnost Windowsa 2000.
-Register this connections domain name in DNS (registruj ime domena ove veze u DNS-u): Biranjem ove opcije registrujete IP adrese pod imenom domena doticnog racunara, kao i pod potpunim DNS imenom. Standardno je ova opcija iskljucena.

Konfigurisanje WINS-a
Windowsove. usluge za obradu imena na Internetu (Windows Internet Name Service, WINS) omogucuju da Windows 2000 pristupi serverima i prevede NetBIOS imena koja koriste aplikacije na doticnom racunaru. Slicno imenima maticnih racunara na Internetu, NetBIOS imena se koriste da jedinstveno identifikuju racunar unutar mreze. Medutim, nemojte da mesate ovo dvoje. Aplikacija odlucuje da li ce u radu koristiti ime maticnog racunara sa Interneta ili NetBIOS ime. Aplikacije pisane za Internet koriste imena maticnih racunara, dok Microsoftove aplikacije (ili aplikacije pisane za Microsoftove mreze) koriste NetBIOS imena.
Na kartici WINS okvira za dijalog Advanced TCP/IP Setting mozete da konfigurisete IP adrese vise WINS servera cija je svrha da prevode NetBIOS imena u IP adrese. Medutim, na kartici postoje jos tri opcije koje se mogu podesavati:

-Enable NetBIOS over TCP/IP (aktiviraj NetBIOS preko protokola TCP/IP): Ova opcija je standardno odabrana. Ona omogucuje obradu NetBIOS imena i koriscenje WINS-a na doticnom racunaru. Ova opcija je neophodna ako klijent treba da komunicira sa racunarima koje koriste prethodne verzije Windowsa.
-Disable NetBIOS over TCP/IP (deaktiviraj NetBIOS preko protokola TCP/ IP): Potvrdite ovu opciju samo ako se doticni klijent nece povezivati sa udaljenim racunarom u mrezi koji koristi NetBIOS imena. Ovu opciju koristite u UNIX okruzenju, gde NetBIOS imena nisu neophodna.
-Use NetBIOS setting from the DHCP Server (uzmi parametre NetBIOS-a sa DHCP servera): Ovu opciju potvrdite ukoliko DHCP server obezbeduje parametre za WINS kada klijentska masina stekne IP adresu i iznajmljene podatke za konfigurisanje. Treba da je koristite samo ako DHCP u potpunosti konfigurise doticni racunar i obezbeduje parametre NetBIOS-a.
Na kartici WINS postoji i dugme Import LMHOSTS, pomocu koga mozete da uvezete staticnu tekstualnu datoteku sa imenima prevedenim u IP adrese. Detalje o datotekama LMHOSTS naci cete u odeljku ,Koriscenje datoteke "LMHOSTS", kasnije u ovom poglavlju.
Opcije konfigurisanja
Poslednja kartica okvira za dijalog Advanced TCP/IP Setting jeste kartica Options. Na njoj mozete da podesavate parametre protokola TCP/IP koji nisu neophodni za rad, ali mogu da povecaju funkcionalnost mreze, npr. da podesite pravila IP bezbednosti ili da svrstate doticni racunar u specificnu opcionu klasu koju ce prepoznati DHCP server.

IP bezbednost
Parametri IP bezbednosti su sledeci:
-Don't Use IPSEC: Podrazumevana opcija. Kada je ona odabrana, skup pravila IP bezbednosti se ne primenjuje.
-Client (Respond only): Ovom opcijom tako konfigurisete klijenta da de se pravila bezbednosti primenjivati jedino ako to nalozi server sa kojim klijent stupa u vezu.
-Secure Server (Require Security): Za sav promet pomocu protokola IP uvek se zahteva bezbednost zasnovana na odnosima poverenja koje nudi Kerberos. Opcija NE DOZVOLJAVA nebezbednu komunikaciju sa klijentom sa kojim nisu uspostavljeni poverenicki odnosi.
-Server (Request Security): Za sav promet pomocu protokola IP uvek se zahteva bezbednost zasnovana na poverenickim odnosima koje nudi Kerberos. Dopusta nebezbednu komunikaciju sa klijentima koji ne odgovaraju na zahtev.

[b]Filtriranje[/b]
Filtriranje se u sustini odnosi na dopustanje ili ogranicavanje pristupa na osnovu odredenih kriterijuma, kao sto je npr. slanje IP adrese cvora. Parametri podesavanja TCP/IP filtriranja su:
-Enable IP filtering (Ail Adapters) (omogucavanje IP filtriranja - sve mrezne kartice)
-TCP Ports (TCP prikljucci)
-UDP Ports (UDP prikljucci)
-IP Protocols (IP protokoli)
Za svaki od parametara postoje dve opcije: Permit all (dopusti sve) i Permit only (dopusti samo). Kada je odabrana prva opcija, dopusten je sav promet, bez obzira na prikljucak. Kada odaberete opciju Permit only, mozete da zadate prikljucke ili protokole pomocu kojih zelite da saljete i da primate podatke.
Da biste konfigurisali IP filtar, uradite sledece:
1. Na kartici Options odaberite opciju TCP/IP filtering i pritisnite dugme Properties.
2. Pojavice se okvir za dijalog TCP/IP Filtering. Odaberite opciju Permit Only za polja TCP Ports, UDP Ports ili IP Protocols i pritisnite dugme Add.
3. Pojavice se okvir za dijalog Add Filter. Upisite broj prikljucaka ili odredeni protokol na koje zelite da ogranicite pristup i pritisnite dugme Add. Zatvorite sve druge okvire za dijalog. Time ste konfigurisali TCP/IP filtriranje.

Povezivanje
Izraz povezivanje (engl. binding) odnosi se na udruzivanje protokola za rad u mrezi sa upravljackim programom mrezne kartice. U doba pocetaka racunarskih mreza, protokoli i upravljacki programi cinili su celinu, sto znaci da ste za jedan upravljacki program mrezne kartice mogli da vezete samo jedan protokol. Drugim recima, ako ste zeleli da kod klijenta izvrsavate razlicite protokole, mora liste da instalirate i konfigurisete vise mreznih kartica. Danas o tome vise ne morate da brinete. Windows 2000 ima poseban sloj u kome cuva kod mreznih kartica - posebno upravljacke programe, a posebno protokole. Ovaj sloj se naziva specifikacija interfejsa za mrezne uredaje (engl. Network Driver Interface Specification, NDIS). Ako vsa NDIS dopusti da vise protokola za rad u mrezi povezete sa jedinstvenom mreznom karticom, cemu briga? Klijenti ce pokusati da se povezu putem prvog protokola vezanog za mreznu karticu na doticnom racunaru. Oni ce pokusati da iskoriste i druge protokole koji su im na raspolaganju. To znaci da redosled povezivanja protokola sa mreznom karticom ima uticaja na performanse rada u mrezi.
Kada zelite da podesite redosled vezivanja protokola za mreznu karticu, uradite sledece:
1. Na radnoj povrsini Windowsa 2000 desnim tasterom misa pritisnite ikonu My Network Places i iz prirucnog menija odaberite stavku Properties.
2. Pojavice se okvir za dijalog Network and Dial-up Connections. Pritisnite ikonu Local Area Connection. Izaberite, jedno za drugim, Advanced b Advanced Settings.
3. Pojavice se okvir za dijalog Advanced Settings. Izaberite protokol koji zelite da bude prvi po redosledu povezivanja i pritiskajte dugme sa strelicom usmerenom nagore - protokol ce na listi protokola napredovati ka prvom mestu. Redosled protokola na listi je odozgo nanize. Pritisnite dugme OK. Windows 2000 ce zatvoriti okvir za dijalog Advanced Settings. Time ste podesili redosled protokola povezanih sa vasom mreznom karticom.

Koriscenje datoteke LMHOSTS
Da bi omogucile klijentima ukljucivanje, Microsoftove mreze standardno koriste sistem neusmerenog slanja podataka (engl. brnadcasting) za prepoznavanje imena. Kod mreza sa vise putanja, emitovani signali se obicno ne propustaju izmedu skretnica, pa nema nacina da se dode do udaljenog cvora na osnovu imena raeunara. Ovde uskace datoteka LMHOSTS. Datoteka LMHOSTS sadrzi prevode racunarskih IP adresa u NetBIOS imena. Svaka stavka u datoteci LMHOSTS predstavlja jedan red. Iako WINS obezbeduje istu vrstu prepoznavanja imena, postoje situacije u kojima ce vam datoteka LMHOSTS dobro doci.
Na primer, ako imate vise lokacija povezanih WAN vezama i skretnicama, imacete verovatno i WINS server. Ako imate samo jedan WINS server, rizikujete da sa njim izgubite vezu ili da on otkaze i ostavi vas bez mogucnosti da se povezete sa drugim upravljaicima domena na udaljenim podmrezama. Ako na svaki upravljac domena postavite datoteku LMHOSTS sa preslikavanjem na sve druge upravljace domena, imacete metodu prepoznavanja NetBIOS imena koja tolerise greske.
Datoteke LMHOSTS su u slededem formatu:
IP adresa Ime racunara
207.57.21.10 Serverl
Adresu i ime racunara treba razdvojiti barem jednim praznim mestom ili tabulatorom.
Simbol # more da se upotrebi za oznacavanje podatka komentara, na primer:
207.57.21.10 Serverl # ovaj red je unet 9-9-99
ili da bi se uneli specificni podaci o stavci (redu), na primer:

#PRE
Kada stavka u datoteci ima oznaku #PRE, to prouzrokuje njeno prethodno smestanje u kes rezervisan za imena. Obicne stavke iz datoteke LMHOSTS normalno se ne kesiraju, vec se analiziraju samo ako dinamicko prepoznavanje imena otkaze. Kada Microsoftov klijent pokusa da se poveze sa udaljenim cvorom koristeci NetBIOS ime, prvo sto ce da uradi jeste da proveri lokalni kes NetBIOS imena. U ovom podrucju se i cuvaju IP adrese nedavno prevedene iz NetBIOS imena. Ove stavke se mogu dodati prevodenjem NetBIOS imena koriscenjem bilo kojeg odgovarajudeg postupka prevodenja. Kada stavku iz datoteke LMHOSTS prethodno smestite u kes NetBIOS imena, cime usmeravate prepoznavanje NetBIOS imena na taj racunar. Na primer:
209.101.35.126 home #PRE

#DOM:<domen>
Stavka sa oznakom #DOM: <domen> povezuje se sa domenom naznacenim u delu <domen>. To utice na nacin ponasanja citaca i vrsenja usluga prijavljivanja u situaciji kada je ugraden protokol TCP/IP Oznaka #DOM: <domen> moze se koristiti vise puta da bi se kesiralo vise domena, ali na pocetku reda mora stajati oznaka #PRE. Naznaceni domeni ce se uvek kesirati, ali se nece videti kada pregledate kes". Ovu oznaku cete verovatno koristiti kada pravite stavku za upravljac domena. Kada je budete kesirali, lokalni klijent ce znati da se radi o upravljacu domena. Stavka bi mogla da izgleda ovako:
209.101.35.2 websrv #PRE #DOM:web

#INCLUDE <lme datoteke>
Oznaka #INCLUDE < ime datoteke> unutar stavke naterace softver za rukovanje RFC datotekama NetBIOS-a (NBT - koji koristi protokol TCP/IP) da potrazi naznaceno ime i pregleda datoteku kao da je ona lokalna datoteka LMHOSTS. Ime trazene datoteke obicno se zasniva na univerzalnoj konvenciji o davanju imena (engl. Universal Naming Convention, UNC), sto omogucuje da se centralizovana datoteka LMHOSTS cuva na serveru. Obicno je potrebno da se preslika adresa servera pre oznake #INCLUDE. Za to preslikavanje mora se koristiti oznaka #PRE.
Osim toga, deljeni resurs public u primeru prikazanom u nastavku mora da bude na listi LanManServer deljenih resursa NullSessionShares kako bi klijentske masine mogle uspesno da citaju datoteku LMHOSTS. Ova odrednica se u bazi Registry nalazi u ogranku machinesystemcurrentcontrolsetserviceslanmanserver parametersnullsessionshares.
Kada dodete do ove odrednice, promenljivama koje tamo nadete dodajte public. Unos u datoteku LMHOSTS mogao bi izgledati ovako:
#INCLUDE homepubliclmhosts

#BEGIN_ALTERNATE 1 #END_ALTERNATE
Rezervisane rec #BEGIN_ALTERNATE 1 #END_ALTERNATE omogucuju da se okupi vide iskaza #INCLUDE. Kada bilo koji iskaz # IN CLUDE uspesno obavi zadatak, smatra se da je citav skup obavio zadatak i trazenje se prekida. Evo primera:
#BEGIN_ALTERNATE
#INCLUDE homepubliclmhosts
#INCLUDE websrvpubliclmhosts
#END_ALTERNATE

Oxnn (podrska znakovima koji se ne stampaju)
NetBIOS imena su uvek duzine Sesnaest znakova, ma sta korisnik video na svom ekranu. NetBIOS imena mogu sadrzati specijalne znake za identifikovanje odredenih usluga mreze. Na primer, specijalni znak za usluge servera na bilo kom Microsoftovom racunaru je <20> . Iako obicno necete morati da naznacavate jedinstvene usluge odredene stavke u datoteci LMHOSTS, mozda cete ovu opciju morati da upotrebite ako imate posla sa neuobcajenom mreznom aplikacijom koja poziva usluge NetBIOS-a.
U datoteku LMHOSTS moze da se unese svaki znak koji se ne mole stampati tako sto se najpre NetBIOS ime stavi u navodnike, a onda upotrebi format oxnn za zadavanje heksadecimalne vrednosti doticnog znaka. Na primer:
207.57.21.10 "kadsvr x14"
Sledi primer datoteke LMHOSTS koji ilustruje sve opisane oznake:
209.101.35.250 websrv #PRE #DOM:web #IIS Srv
209.101.35.119 "kadsvr x14" #specijalni CAD server
209.101.35.145 main #PRE #glavni server
209.101.35.126 home #PRE #potrebno za iskaz INCLUDE

#BEGIN_ALTERNATE
#INCLUDE homepubliclmhosts
#INCLUDE websrvpubliclmhosts
#END_ALTERNATE
U ovom primeru se u odrednici sa serverom kadsvr - u njegovom imenu - koristi znak koji se ne stampa, a ime servera websrv je naznaceno, tako da se moze iskoristiti za kasnije ukljucivanje (#INCLUDE) centralno odrzavane datoteke LMHOSTS, ukoliko je sistem home nedostupan.

Instaliranje i konfigurisanje drugih protokola
Porto ste instalirali mreznu karticu, pozelecete da konfigurisete i protokole za rad u mrezi. U narednim odeljcima opisujemo svaki od njih, kao i postupke njihovog instaliranja, odnosno konfigurisanja.
Vedina drugih protokola koje cete (pored protokola TCP/IP) koristiti u mrezama Windowsa 2000 jednostavno se instalira i konfigurise, a svaki od njih je namenjen posebnom cilju. Najpopularniji protokoli su:
-NetBEUI: Jednostavan protokol koji se pretezno koristi u manjim mrezama. On je najbrzi mrezni protokol, ali ne moze da se usmerava, pa ga ne mozete koristiti u vecim mrezama sastavljenim iz vise segmenata. Ako vasa mreza ima samo jedan segment, onda je protokol NetBEUI najbolji izbor.
-NWLink IPX/SPX: IPX/SPX je mrezni protokol koji se koristi u Novellovim NetWare mrezama. Microsoft je napravio protokol za obezbedivanje kompatibilnosti izmedu mreza Windowsa 2000 i NetWarea. Protokol NWLink se moze koristiti samo za vezu klijent-server, a neophodan je ako korisnike i grupe prebacujete iz mreze NetWare u mrezu Windowsa 2000. Ako servere NetWare mreze zelite da iskoristite za bilo sta drugo, moracete da potrazite klijentske usluge (Client Services) za NetWare (CSNW), kao i usluge mreznog prolaza (Gateway Services) za NetWare (GSNW), koje su sastavni delovi Windowsa 2000. NWLink, nakon instaliranja, zahteva izvesno podesavanje, o cemu govorimo u narednim odeljcima.
-AppleTalk: AppleTalk je protokol potreban za komuniciranje sa klijentima koji koriste racunare Macintosh u mrezi Windowsa 2000. Nakon instaliranja je potrebno da konfigurisete zonu u kojoj ce biti klijenti sa Macintoshima. I ovo opisujemo u narednim odeljcima.
-DLC: Pomocu ovog protokola mozete da komunicirate sa centralnim IBM racunarskim sistemima ili sa Hewlett-Packardovim Stampacima. Posle instaliranja protokola nije potrebno nikakvo dodatno konfigurisanje.
-Streams Environment: Ovaj protokol omogucava povezivanje sa sistemima zasnovanim na operativnom sistemu UNIX koji podrzavaju protokol mreznih tokova. Posto instalirate protokol, nije potrebno nikakvo dodatno konfigurisanje.
-OSI-LAN: Transportni protokol za komuniciranje sa sistemima po specifikaciji OSI-LAN. Nakon instaliranja nije potrebno dodatno konfigurisanje.
Kada zelite da instalirate bilo koji od ovih protokola, uradite sledece:
1. Desnim tasterom misa pritisnite ikonu My Network Places na radnoj povrsini Windowsa 2000 i iz prirucnog menija odaberite stavku Properties. Windows de prikazati okvir za dijalog Network and Dial-up Connections.
2. Desnim tasterom misa pritisnite ikonu Local Area Connection. Iz prirucnog menija odaberite stavku Properties.
3. Pojavice se okvir za dijalog Local Area Connection Properties. Pritisnite dugme Install.
4. Pojavice se okvir za dijalog Select Network Component Type. Izaberite opciju Protocol i pritisnite dugme Add.
5. Pojavice se okvir za dijalog Select Network Protocol. Izaberite odgovarajuci protokol sa liste i pritisnite OK. Windows 2000 ce instalirati protokol i pozvati vas da ponovo pokrenete racunar.
To je sve sto treba da uradite da biste instalirali vecinu protokola. Protokole NWLink i AppleTalk treba dodatno konfigurisati, sto opisujemo u nastavku.

Konfigurisanje protokola NWLink
Posto ste instalirali protokol NWLink IPX/SPX, morate da ga podesite. NWLink se prilicno jednostavno instalira, ali ima tri glavna parametra koje treba konfigurisati.
-Internal Network Number (broj za internu mrezu): Broj koji vas jednoznacno identifikuje na mrezi.• -Frame type detection (prepoznavanje vrste okvira za podatke): Dve raspolozive opcije su Auto frame type detection (automatsko prepoznavanje) i Manual frame type detection (rucno prepoznavanje). Kada odaberete rucno prepoznavanje, moci cete da unesete vrstu okvira za pakete podataka koju zahteva odredena instalacija NetWare mreze. Kod automatskog prepoznavanja sve se obavlja automatski.
-External Network Number (broj za eksternu mrezu): Identifikator grupe koji se u mrezama sa vise putanja koristi za oznacavanje pocetne i odredisne tacke.
Kada treba da podesite parametre protokola NWLink, postupite ovako:
1. Otvorite okvir za dijalog Local Area Connections na nacin opisan u prethodnom odeljku. Odaberite NWLink IPX/SPX/NetBIOS Compatible Protocol, a zatim pritisnite dugme Properties.
2. Pojavice se okvir za dijalog NWLink IPX/SPX/NetBIOS Compatible Transport Protocol Properties. Pritisnite misera unutar polja Internal network number i upisite jedinstven broj koji de doticni racunar predstavljati u mrezi.
3. Pritisnite dugme opcije Manual frame type detection, a zatim pritisnite dugme Add. Pojavice se okvir za dijalog Manual Frame Type Detection. Sa padajuce liste izaberite vrstu okvira za podatke koju koristite u svojoj mrezi.
4. Pritisnite unutar polja Network Number i upisite eksterni mrezni broj koji odgovara vasem segmentu mreze. Pritisnite dugme Add i Windows 2000 ce dodati vrstu vaseg okvira za podatke i vratiti vas u okvir za dijalog NWLink IPX/SPX/NetBIOS Compatible Transport Protocol Properties.

Konfigurisanje protokola AppleTalk
Posto instalirate protokol AppleTalk, treba da konfigurisete zonu u koju ce spadati vas racunar. Zone kod Applea priblizno odgovaraju Windowsovim radnim grupama - zona nije nista vise od grupe racunara. Da biste komunicirali sa racunarima u drugim zonama, morate mrezni saobracaj usmeriti preko Appleove skretnice. Ako nemate definisanu nijednu Appleovu zonu, svi racunari de moci medusobno da komuniciraju.
Kada treba da konfigurisete Appleovu zonu, uradite sledece:
1. Otvorite okvir za dijalog Local Area Connections na nacin objasnjen ranije. Izaberite AppleTalk Protocol i pritisnite dugme Properties.
2. Otvorice se okvir za dijalog AppleTalk Protocol Properties. Sa padajuce liste Apple Zone izaberite zonu kojoj zelite da se pridruzite i pritisnite dugme OK. Lista ce biti prazna ukoliko u mrezi nisu definisane zone. Windows 2000 ce vas vratiti u okvir za dijalog Local Area Connection Properties.

Konfigurisanje kiljenata Windowsa 2000 Professional
Opcije iz ovog odeljka nisu dostupne na vasem upravljacu domena, ali cemo ih ipak izneti jer cete u svojoj mrezi nesumnjivo morati da konfigurisete i klijente Windowsa 2000 Professional.
Pritisnite desnim tasterom misa ikonu My Computer na radnoj povrsini i iz prirucnog menija izaberite stavku Properties da biste presli u podrucje u kome mozete da konfigurisete parametre imena domena i racunara (Domain and Computer Name Settings). Kada kao administrator izaberete ovu opciju, moci cete da menjate ime racunara (Computer Name) i domen (Domain) kome ono pripada. Na raspolaganju su vam dve opcije: Change i Advanced. Ako niste sigurni sta da izaberete, opredelite se za opciju Change. Windows 2000 de vam pomoci da se odlucite.
-Opcija Change ce pokrenuti carobnjaka koji ce vam ponuditi da birate izmedu vise mogucnosti, kao sto su „Ovaj racunar je deo poslovne mreze i koristim ga za komuniciranje sa drugim raicunarima na poslu" ili,,Ovaj racunar je za kucnu upotrebu i nije deo poslovne mreze": Biranjem jednog od ovih iskaza odlucujete da li ce se racunar pripojiti domenu ili radnoj grupi.
-Opcija Advanced ce obaviti isto sto i opcija Change, s tim sto se od administratora ocekuje da zna da li ce racunar biti deo domena ili radne grupe i da unese odgovarajuce podatke na odgovarajuce mesto. DNS imena lokalnog racunara takode mozete konfigurisati ovde ako pritisnete dugme More.
Necete moci da izmenite ime domena na upravljacu domena jer je ono deo prvobitne konfiguracije tog servera.

Pozdrav problematican
13.12.2003