DPD je aplikacija koja korisniku omoguava kreiranje i upotrebu virtuelnog, enkriptovanog, sifrom zasticenog diska, gde moze odlagati fajlove koji sadrze osetljive informacije. Na taj nacin informacija postaje zastiena od "Zlih ociju".

Inastalacija je izuzetno jednostavna:

1) Ekran Dobrodoslice - NEXT

2)Dogovor o koriscenju - NEXT

3) Ubacivanje S/N-a – NEXT

4) Instalacioni folder - NEXT

5) Odredjivanje imena grupe - NEXT

6) Precica, readME, pokretanje - NEXT

Posle sledi prozor sa dugmetom FINISH.

Nakon ove tzv. Click NEXT instalacije, pred sobom imamo nesto, sto bi “kompjuterski magovi” okarakterisali kao vrlo intuitivan program. Odnosno, svako uz minimum znanja moze da ga instalira i sto je najvaznije setuje prema potrebama, a i sam program je vrlo spartanski uraden, bez suvisnih opcija (ne mora da znaci prednost) sto u mnogome olaksava rad.Posle prvog pokretanja pojavljuje nam se prozor sa pocetnim podesavanjima u koje je ukljuceno kreiranje novog virtuelnog diska:

Ono sto me je zacudilo jeste da se dugme Create, nalazi ispod dugmeta Connect. S obzirom da folder/drive jos uvek nije kreiran, korisnik se samim time nema na sta prikljuciti, pa je takav redosled malo zbrkan.

Drugi tab je Options:

Na njemu se nalaze uobicajena setovanja za jednu ovakvu aplikaciju, ali ono sto bi valjalo ispraviti u nekim sledecim verzijama Dekarta, jeste, postojanje makar nekih minimalnih podesavanja pri samoj instalaciji programa, npr. kreiranje novog virtuelnog kripto diska, odredivanje oznake koju ce nostiti taj disk, njegova velicina i sl.
Od zanimljivijih opcija na tabu Options izabrao bih Disconnect all disks after inactivity period of:, gde se upisuje minutaza, posle koje ce se u slucaju neaktivnosti (nepristupanja ili ne-rada sa fajlovima), kriptovani disk izgubiti iz My Computer, na taj nacin se dobija veca zastita podataka, jer niko neovlasteno nece moci da vidi, a time ni biti svestan postojanja jednog takvog diska.

Dalje imamo tab Recovery:

Na njemu se nalaze dugmici Copy i Restore, cije funkcije su sadrzane u samom nazivu tih dugmica.
Sledece dugme je Password, koje ne sluzi za zadavanje lozinke, vec upravo obrnuto, za razbijanje istih, u slucaju da je korisnik zaboravio lozinku nad kriptovanim diskom, posle dugih meseci nekorisenja.
Npr. za razbijanje petocifrene lozinke – 12345, potrebno mu je 5 min. +. Sto nije lose, s obzirom da su podaci koje treba dekriptovati vazni korisniku, pa ovome vreme i nije neki ograniavajui faktor. Naravno, sto slozenija lozinka vreme potrebno za njeno razbijanje se povecava.

Vrlo bitno je setiti se koje smo sve karaktere koristili pri stvorenju same lozinke, odnosno njenu duzinu. Jer svi ti faktori poveavaju vreme razbijanja sifre.
Sledeci tab je Customize:

Customize iza sebe krije samo dva podesavanja hotkey ova kojima se iskopavaju diskovi putem tastature (sto je vazno) i daje predefinisane ikonice koje se mogu postaviti po zelji (pojavljuju se u sistemskom tray-u, sto predstavlja cistu kozmetiku)

.

To izgleda kao prikazu Change Icon.

Kreiranje virtuelnog diska
Kad kliknemo na dugme Create (tab Disk), dobijamo sledeci prozor:

Ovde u stvari sve i pocinje.
U polju File Image, odabiramo pomocu dugmeta Browse, disk (particiju) ili prethodno pripremljeni folder na nekom disku/particiji gde ce se smestiti fajl virtuelnog diska. To znaci Browse > odredimo zeljenu putanju > dodelimo ime fajlu (imace ext. DPD) > save.
Posle toga mozemo odrediti slovo koje ce biti dodeljeno disku, veliinu diska (minimum je 1MB, a podrazumevano je 50MB) gde je ograniavajui faktor jedino kolicina fizickog prostora na nasim diskovima, dalje, mozemo odrediti tip diska itd. Kad odredimo sve ove parametre sledi formatiranje diska.Ako
vam disk nece sluziti na za neke “specijalne”potrebe, stavite da komp. odradi Quick format i to ce biti dovoljno za odlaganje svih vrsta fajlova npr. MP3, .avi i sl.
Kada smo odradili sve ovo pored svih osnovnih tabova koje dobijamo prilikom otvaranja programa, pojavljuje se jos jedan, koji nosi oznaku datog diska (slovo odabrano prilikom kreiranja):

Dugmici sa opcijama imaju imena, koja opisuju funkciju datog dugmica , tako da nema potrebe podrobnije ih opisivati. Osim Autorun, kojim je moguce pokrenuti neki program prilikom automount-a na virtuelni disk. Sto znaci da ako koristite neki autorun program i zelite da proverite kako radi (pre przenja na CD ili dr. medij) mozete uraditi na ovaj nain.
Umesto nekog zakljucka o korisnosti ovakve aplikacije, rekao bih da sam pokusao da pristupim podacima uz pomoc Knoppix-a 3.6 i da mi to nije uspelo (bolje reci, video sam sam fajl sa ext. pdp, ali citljivih podataka nije bilo), sto nije slucaj sa slicnim programima, koji stite podatke na drugaicji nacin, gde postoji mogucnost pristupa podacima uz pomoc neke od live distribucije Linux-a.