VMWARE WS za Windows je aplikacija koja nam omogucava da pored noseceg operativnog sistema, gostujemo na kompjuteru vise razlicitih operativnih sistema koji rade nezavisno od domacina, s time sto te gostujuce operativne sisteme pokrecemo kao «module» (obicnim pozivanjem-startovanjem iz VMWARE aplikacije), bez potrebe da pravimo bilo kakve dodatne uslove.
Ako zelimo da probamo neki operativni sistem, ali po instant receptu, tj. bez pravljenja dual boot-a i sl. gimnastickih radova, a imamo preinstalirani VMWARE, ovo postaje prava pesma. Varijetet operativnih sistema koje podrzava VMWARE Work Station je velik i podrzava sve poznate OS-ove, tipa Windows od verzije 3.1, Linux,itd., ali nije ugradena podrska za Mac
OS. Ono sto je zanimljivo kod Linux-a, nisu izlistani svi distroi, ali se moze odraditi instalacija samo stavljanjem tekuceg kernela. Npr. pod Linux-om ne postoji izlistana Fedora, ali ako instaliramo Fedora 4, dovoljno je postaviti Other Linux 2.6.x kernel i instalacija ce biti uspesna.
Sama instalacija aplikacije VMWARE se izvodi veoma lako, click-Next, jedino sto u petom koraku instalacije treba da se odluci da li cemo da iskljucimo Autorun ili ne. Ono sto se meni desilo kad sam odlucio da ne iskljucim Autorun je, da posle instalacije virtuelne masine za W2K, nisam mogao da pokrenem Set-up gostujuceg sistema i virtuelna masina je sve vreme pokusavala da se podigne sa «neke» mreze, kao da ne postoji butabilni CD W2K OS-a.

Tako da ako vam zbog necega AutoRun nije neophodan, najbolje je ovu opciju ostaviti podrazumevano, tj. onemoguciti AutoRun.

KREIRANJE VIRTULNE MASINE
Kada smo odradili instalaciju aplikacije u okviru koje cemo praviti virtueine masine, mozemo kreirati i samu virtueinu masinu.
Pokrenuta aplikacija izgleda ovako:

Idemo na File > New > Virtual Machine, a mozemo i jednostavno pritisnuti kombinaciju tastera CTRL +N.
S oba nacina pokrecemo carobnjaka koji nas vodi kroz dalji protes inicijalizacije virtuelne masine.

U drugom prozoru mozemo birati nacin instalaciie virtualne masine. s time sto ce Typical po klasicnom receptu automatizovaniji, odnosno manje podleze volji korisnika, vec se barata sa nekim presetovanim i podrazumevanim opcijama.

Sledeci prozor nam donosi radio box-ove sa podrzanim operativnim sistemima koje cemo gostovati na OS-u domacinu, odnosno padajuce menije sa njihovim verzijama i distri. Tako da (kao sto je vec navedeno) je podrzan Windows, od verzije 3.1 (ne znam da li bi mogao da se instalira 3.11 for Working groups), pa sve do 64-oro bitnih verzija, kao i Vista; Lunux - RedHat Enterprise, Suse, TurboLunux, Ubuntu... (ali nema problemani kada se instaliraju neki ne podrzani distroi, ako se zna verzija kernela na kojoj gradeni) Novel Netware,SunSolaris .dr (MS DOS,BSD...)

Posle toga biramo lokaciju gde ce biti smesteni fajiovi nase virtualne makine, kao i ime koje ce nositi, zbog lakseg snalazenja u radu. Podrazumevani folder za smestaj virutalne makine je -MyDocuments - My Virtual Machines. Ovo mozemo menjati, jer cesto puta se desi da na C: disku/particiji nemamo dovoljno prostora za takve rabote, pa biramo uglavnom particiju na kojoj imamo mesta, sto dovodi do osetnog pada perfomansi nase virtueine makine (ali se moramo prilagoditi okolnostima).

Dalje, biramo tip mreze kojim cemo se spojiti sa drugim racunarima, tj. netom. Objasnjenja pored radio box-ova su dovoljna da izaberete pravi (zeljeni) tip mreze.

Dalje, carobnjak nas dovodi do prozora gde biramo velicinu prostora tj. fajla, (nazovimo ga) diska koji ce biti odvojen za virtulnu masinu.
Tu biramo i nacin kako ce taj prostor biti rasporeden. Ako izaberemo prvu opciju (podrazumevano nijedna nije ponudena) perfomanse virtulne
masine ce biti povecane (ovo iz sopstvenog iskustva), drugu opciju nisam probao, ali kao sto se kaze disk se razbija na segmente od 2 giga.
Mada, korisnik moze da ostavi necekirane obe opcije.

Posle klika na finis, mozemo pokrenuti virtulnu masinu tako sto cemo prethodno u (primary master) CD/DVD ubaciti butablni CD zeljenog OS-a (obelezenog u prethodnim koracima) i kliknuti na zeleno dugme Power On. Time se zapocinje instalacija koja tece kao da ste instalaciju poceli na praznom, formatiranom HDD-u.

Prozor vas u donjem levom uglu obavestava da nemate instaliran VMWARE tools. Ti alati su skup alata koji vam poboljsavaju rad na gostujucem OS-u, u smislu poboljsanja grafike, brzine itd.
Kad se zavrsi instalacija operativnog sistema koji gostujemo, podignemo taj OS, ulogujemo se i kliknemo na padajuci meni VM, a posle na Install VMware Tool...Alati postoje za FreeBSD, Linux, Windows, NetWare. Nalaze se na putanji C\Program Files\VMware\Vmware Workstation, a u obliku su iso imidza, koji svaki nosi ime jednog od OS-ova. Naravno imidze nije potrebno narezivati i posebno ih istalirati, vec se instaliraju iz same aplikacije. Mozda pozelite da uvezete neku virtueinu masinu koju ste pravili nekom drugom aplikacijom (npr. Microsoft-ova VM i sl.), tada mozete ici na File - Import, a ako ste instalirali VMware i napravili neku virtualnu masinu, pa ste deinstalirali VMware, a fajlovi virtulne masine su vam ostali; ponovo instalirajte VMware, pa kliknite File - Open, na taj nacin cete opet imati prethodnu virtuelnu masinu bez potrebe za ponovnom instalacijom i fizikalijom.

CUSTOM INSTALACIJA
U prethodnim koracima smo videli da imamo mogucnost Typical i Custom instalacije. Custom instalacija pruza vece mogucnosti i bolju kontrolu koriscenja resursa od strane aplikacije VMware. Npr. mozemo odrediti broj virtuelnih procesora koje ce koristiti virtuelna masina:

Takode mozemo odrediti kolicinu fizickog RAM-a koji ce biti odvojen na vasu virtulnu masinu:

Dalje imamo podesavanja I/O adapter types IDE ili SCSI, sledece da li zelimo da nam virtuelni disk bude tipa IDE ili SCSI (koji je preporucen), dosta od ovih podesavanja moze da bude i promenjena kasnije, kad vec instaliramo virtuelnu masinu po tipicnom redosledu, sto doprinosi vecoj fleksibilnosti aplikaciie VMware
Da bi ste se zastitiii od eventualnog pucanja vase virtuelne masine mozete koristiti Snapshots ili u «bukvalnom» prevodu, uzimate snimke odredenog stadijuma na vasem sistemu, sto se moze uporediti sa Windows-ovim Last known good configuration. Snap-ove pozivate iz Snapshot manager-a koji se nalazi pod VM > Snapshot > Snapshot manager . Kad se otvori snapshot manager, videcete snimke sistema, a pokrecu se obicnim dvoklikom na odredeni, po slobodnom izboru

Aplikacija koja moze da vam pruzi zadovoljstvo koje bi moglo da se poredi sa onim da imate 5-6 racunara na kojima mozete eksperimentisani do izivljavanja.
S druge strane, ako vam je potrebno da imate brz pristup raznim platformama, ovo je pravo resenje.